Kozmetika: konvencionalna i prirodna

Prirodna

Koriste se biološki kontrolisani čisti prirodni voskovi npr. pčelinji vosak, vosak kalendule, buteri dobijeni iz egzotičnog bilja mango shea, kako buteri, japanski vosak… Čista, najkvalitetnija, nerazredjena biljna ulja jojobe, badema, soje, avokada… Kompozicije nerazredjenih čistih eteričnih ulja daju proizvodima prirodan miris, aloja, jojoba, kokos, limun, avokado, menta…

–        prisustvo prirodnih aktivnih principa, kao što su etarska ulja ili biljni ekstrakti

–        prisustvo pomoćnih priodnih supstanci, kao što su maslinovo ulje ili biljne masnoće, a odsustvo pomoćnih supstanci kao što su derivati nafte(parafin, petrolej).

–        prisustvo prirodnih aditiva kao što su limunska kiselina, koja se koristi kao konzervans, ili etarska ulja za miris proizvoda

–        kratak rok trajanja, jer ne sadrže sintetičke konzervanse: prirodne proizvode obično treba potrošiti za tri-četiri meseca i čuvati ih na tamnom mestu na ujednačenoj temperaturi.

Konvencionalna

Derivate nafte /parafini/ silikoni u masnoj fazi. Materije dobijene iz nafte su jeftina zamena za biljna ulja i masnoće. Za neke parafine je dokazano da se koncentrišu u jetri, bubrezima i limfnim čvorovima. Neke vrste parafinskog voska su se pokazale odgovornim za pojavu zapaljenja srčanog zaliska. Sastojci koji su naftnog porekla ostavljaju na koži nepropustljiv film koji sprečava odvijanje prirodnih procesa kože i njeno disanje.

Jeftina mineralna ulja dobijena iz naftne industije (mineralno ulje je registrovano na listi poznatih kancerogena), silikoni u masnoj fazi…

Kao mirisne komponente koriste se sintetičke mešavine, često sa dodatkom mošusa čija su jedinjenja štetna za zdravlje. Policiklična jedinjenja mošusa su veštački mirisi, koji se koncentrišu u masnom tkivu čoveka i majčinom mleku i često izazivaju alergiju kod osetljive kože.